Imala je 56 godina, zdravo se hranila i vežbala, ali je doživela moždani udar: Tri rizika koja mnogi zanemaruju
Priča o 56-godišnjoj ženi koja je vodila računa o ishrani, redovno vežbala i bila veoma aktivna, a ipak doživela moždani udar sa smrtnim ishodom, mnoge je navela da se zapitaju koliko nas zdrav način života zaista može zaštititi.
Ljudi koji su je poznavali opisivali su je kao energičnu, disciplinovanu i fizički aktivnu osobu. Upravo zbog toga njen iznenadni odlazak otvorio je važno pitanje: **da li zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu u potpunosti sprečiti moždani udar?**
Odgovor je – nažalost, ne mogu.
Zdrave životne navike mogu značajno smanjiti rizik, ali ne mogu potpuno ukloniti sve faktore koji mogu dovesti do moždanog udara. Visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi, poremećaji srčanog ritma, visok holesterol, pušenje, genetika i porodična istorija bolesti mogu predstavljati rizik čak i kod ljudi koji vode računa o svom zdravlju.
Budući da uz ovu konkretnu priču nisu dostupni identitet žene, njena kompletna medicinska dokumentacija niti zvaničan lekarski izveštaj, ne može se sa sigurnošću tvrditi šta je izazvalo moždani udar. Ipak, njen slučaj može biti važan podsetnik na zdravstvene faktore koje ljudi često zanemaruju.
1. Ne kontrolišu krvni pritisak jer se osećaju zdravo
Jedan od najvećih problema sa povišenim krvnim pritiskom jeste činjenica da on često prolazi bez ikakvih jasnih simptoma.
Čovek može godinama imati hipertenziju, a da se oseća sasvim dobro i normalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Međutim, za to vreme visok pritisak može postepeno oštećivati krvne sudove i povećavati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija, uključujući moždani udar.
Zato osećaj da smo zdravi nije dovoljan razlog da zanemarimo merenje pritiska. Jedini način da saznamo kakve su naše vrednosti jeste da ih redovno kontrolišemo.
Pravilna ishrana, fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i smanjenje unosa soli mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska. Ipak, kod nekih osoba promene životnih navika nisu dovoljne, pa je potrebna terapija koju propisuje lekar.
Zbog toga krvni pritisak ne bi trebalo meriti samo kada se pojave glavobolja, vrtoglavica ili druge tegobe. Redovne kontrole omogućavaju da se problem otkrije na vreme, čak i kada nema nikakvih simptoma.
2. „Zdrava ishrana“ ponekad ipak sadrži previše soli
Mnogi ljudi smatraju da se hrane zdravo zato što ne jedu brzu hranu, slatkiše ili prženu hranu. Međutim, količina soli koju svakodnevno unosimo često prođe nezapaženo.
Natrijum se može nalaziti u hlebu, sirevima, suhomesnatim proizvodima, gotovim jelima, sosovima, grickalicama i brojnim drugim industrijski prerađenim namirnicama.
Prekomeran unos soli može doprineti povećanju krvnog pritiska, a visok krvni pritisak jedan je od važnih faktora rizika za moždani udar.
Zato nije dovoljno samo izbaciti očigledno nezdrave namirnice. Korisno je čitati deklaracije i obratiti pažnju na količinu soli i natrijuma u proizvodima koje svakodnevno jedemo.
Prednost bi trebalo dati povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama, nemasnim izvorima proteina i namirnicama bogatim nezasićenim mastima.
Ipak, važno je naglasiti da nijedna pojedinačna namirnica ne može garantovati zaštitu od moždanog udara. Rizik zavisi od ukupnog načina života, krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, zdravstvenog stanja i drugih individualnih faktora.
3. Zanemaruju nagle neurološke simptome
Glavobolja, umor ili povremena vrtoglavica mogu imati veliki broj različitih uzroka i sami po sebi ne znače da će osoba doživeti moždani udar.
Mnogo ozbiljniji su simptomi koji se pojave **iznenada**.
Posebnu pažnju treba obratiti na:
* iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela;
* spušten ugao usana ili iznenadnu asimetriju lica;
* otežan, usporen ili nerazumljiv govor;
* iznenadnu zbunjenost ili teškoće u razumevanju govora;
* nagli poremećaj vida;
* iznenadne probleme sa ravnotežom ili hodom;
* jaku glavobolju koja se pojavila naglo i nema uobičajen uzrok.
U takvoj situaciji ne treba čekati da simptomi sami nestanu. Potrebno je **odmah pozvati hitnu pomoć** i zapamtiti približno vreme kada su simptomi počeli.
Kod moždanog udara vreme ima ogromnu važnost, jer se određene terapije mogu primeniti samo u određenom vremenskom periodu.
Čak i kada simptomi nestanu nakon nekoliko minuta, to nije razlog za ignorisanje događaja. Takva epizoda može predstavljati tranzitorni ishemijski napad, odnosno TIA, koji može biti upozorenje na povećan rizik od budućeg moždanog udara i zahteva hitnu medicinsku procenu.
Vežbanje nije zamena za preventivne preglede
Redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana ostaju među najvažnijim navikama za očuvanje zdravlja. Međutim, zdrave navike ne znače da preventivne kontrole više nisu potrebne.
Važno je povremeno proveravati:
* krvni pritisak;
* nivo šećera u krvi;
* holesterol i trigliceride;
* telesnu težinu;
* srčani ritam;
* navike povezane sa pušenjem i unosom alkohola.
Posebnu pažnju zaslužuju poremećaji srčanog ritma, među kojima je atrijalna fibrilacija, jer mogu povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Takođe, dijabetes, povišen holesterol i porodična sklonost kardiovaskularnim bolestima mogu povećati rizik, čak i kada osoba redovno vežba i vodi računa o ishrani.
Zdrav način života je važan, ali nije jedina zaštita
Ovaj slučaj je važan podsetnik da zdrav život ne znači potpunu zaštitu od svih bolesti. Vežbanje i pravilna ishrana mogu značajno doprineti smanjenju rizika, ali ne mogu ukloniti genetske faktore, određene bolesti ili zdravstvene probleme koji ponekad dugo ostaju neprimećeni.
Najbolja zaštita zato podrazumeva kombinaciju zdravih navika, redovnih preventivnih pregleda, kontrole krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i poznavanja simptoma moždanog udara.
**Najvažnije je reagovati brzo.** Ako se iznenada pojave slabost jedne strane tela, asimetrija lica, poremećaj govora, vida, ravnoteže ili jaka neuobičajena glavobolja, ne treba čekati da tegobe prođu. Potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
**Napomena:** Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili savet lekara. Kod pojave iznenadnih simptoma koji mogu ukazivati na moždani udar, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
