Objavljeni datumi pomeranja sata do 2031. godine: Evo kada prelazimo na letnje i zimsko računanje vremena
Iako se već godinama govori o mogućem ukidanju pomeranja sata, za sada nema konačne odluke o prestanku ove prakse. Evropska komisija objavila je raspored početka i završetka letnjeg računanja vremena za period od 2027. do 2031. godine.
Prema trenutno važećim pravilima, satovi će se i dalje pomerati dva puta godišnje – u martu se prelazi na letnje računanje vremena, dok se krajem oktobra sat vraća na standardno, odnosno zimsko vreme.
Poznati datumi sve do 2031. godine
Evropska komisija objavila je u Službenom listu Evropske unije datume za početak i završetak letnjeg računanja vremena u narednih nekoliko godina.
Prema objavljenom rasporedu, promene će se obavljati poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru, ukoliko u međuvremenu ne dođe do promene važećih pravila.
Godina
Početak letnjeg računanja
Povratak na zimsko računanje
2027.
nedelja, 28. mart
nedelja, 31. oktobar
2028.
nedelja, 26. mart
nedelja, 29. oktobar
2029.
nedelja, 25. mart
nedelja, 28. oktobar
2030.
nedelja, 31. mart
nedelja, 27. oktobar
2031.
nedelja, 30. mart
nedelja, 26. oktobar
Promene se prema pravilima Evropske unije obavljaju u 1.00 sat prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC), dok tačno vreme promene na satu zavisi od vremenske zone u kojoj se država nalazi.
Kada se sat pomera 2026. godine?
Građane tokom ove godine očekuje još jedno pomeranje sata.
Povratak na zimsko računanje vremena biće u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra. U Srbiji će se tada kazaljke u 3.00 sata vratiti na 2.00.
To znači da će ta noć trajati jedan sat duže. Nakon promene, jutra će biti svetlija ranije, ali će se i mrak u večernjim satima spuštati ranije.
Naredni prelazak na letnje računanje vremena predviđen je za 28. mart 2027. godine, kada će se sat u 2.00 pomeriti na 3.00.
Kako se sat pomera u Srbiji?
Srbija koristi srednjoevropsko vreme (CET), odnosno UTC+1 tokom standardnog računanja vremena, dok se tokom letnjeg perioda prelazi na CEST, odnosno UTC+2.
Zbog toga promena izgleda ovako:
u martu se sat u 2.00 pomera na 3.00;
u oktobru se sat u 3.00 vraća na 2.00.
Kod većine savremenih mobilnih telefona, računara, pametnih satova i drugih uređaja promena se obavlja automatski, pod uslovom da su uključena automatska podešavanja vremena i vremenske zone.
Ipak, kod klasičnih ručnih i zidnih satova, kao i kod pojedinih kućnih uređaja i starijih automobila, vreme će možda biti potrebno podesiti ručno.
Da li datumi Evropske unije automatski važe i za Srbiju?
Važno je napomenuti da Srbija nije članica Evropske unije, pa odluke i propisi EU ne postaju automatski domaći propisi.
Ipak, Srbija već godinama usklađuje termine letnjeg i zimskog računanja vremena sa evropskim državama. Usklađivanje je značajno zbog saobraćaja, međunarodnog poslovanja, telekomunikacija, energetskih sistema i brojnih usluga koje povezuju zemlje regiona i ostatak Evrope.
Zbog toga se očekuje primena istih datuma i u Srbiji, osim ukoliko nadležni domaći organi u međuvremenu ne donesu drugačiju odluku.
Objavljeni raspored Evropske komisije prvenstveno se odnosi na države članice EU i služi da se promene vremena među njima odvijaju usklađeno.
Da li će pomeranje sata ipak biti ukinuto?
Objavljivanje datuma sve do 2031. godine ne znači da je odlučeno da će se satovi obavezno pomerati sve do tada.
Evropska komisija je još 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata. Evropski parlament je podržao predlog za prestanak ove prakse, ali države članice nisu postigle konačan dogovor o tome kako bi novi sistem trebalo da izgleda.
Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li bi pojedine države trajno zadržale letnje, a druge standardno vreme. Takva situacija mogla bi da dovede do različitih vremenskih zona između susednih zemalja, što bi moglo da oteža saobraćaj, trgovinu i svakodnevno prekogranično funkcionisanje.
Pošto konačna odluka nije usvojena, postojeća pravila i dalje ostaju na snazi.
Zbog toga je Evropska komisija objavila datume za narednih pet godina. Međutim, ukoliko EU u međuvremenu usvoji nova pravila, sezonsko pomeranje sata moglo bi biti ukinuto i pre 2031. godine.
Drugim rečima, objavljeni datumi predstavljaju raspored prema pravilima koja trenutno važe, a ne garanciju da se ta pravila u narednim godinama neće promeniti.
Zašto se sat uopšte pomera dva puta godišnje?
Ideja letnjeg računanja vremena jeste da se tokom toplijeg dela godine bolje iskoristi dnevna svetlost.
Kada se u proleće sat pomeri unapred, više dnevne svetlosti ostaje u večernjim satima. U jesen se kazaljke vraćaju unazad na standardno vreme, pa se dnevna svetlost ponovo više poklapa sa jutarnjim satima.
Pristalice ovog sistema navode duže svetle večeri i moguće koristi za trgovinu, turizam i aktivnosti na otvorenom.
Sa druge strane, postoje i brojni argumenti protiv pomeranja sata. Među njima se često navode poremećaj sna, privremene promene koncentracije i činjenica da su očekivane energetske uštede danas manje značajne nego ranije, zbog drugačijih životnih navika i načina korišćenja energije.
Satovi se za sada i dalje pomeraju
Sve dok se na evropskom nivou ne postigne konačan dogovor o mogućem ukidanju sezonskog pomeranja vremena, građani će nastaviti da menjaju satove dva puta godišnje.
Za sada je poznato da se promene planiraju najmanje do 2031. godine, prema trenutno važećim pravilima. Prvo naredno pomeranje očekuje nas u oktobru 2026. godine, kada ćemo se vratiti na zimsko računanje vremena.
Ipak, važno je imati na umu da se propisi u međuvremenu mogu promeniti, pa objavljeni raspored ne treba posmatrati kao konačnu odluku da će pomeranje sata sigurno ostati na snazi do 2031. godine.
