Ubod stršljena: Šta treba odmah uraditi i kada je neophodno potražiti hitnu pomoć?
Ubod stršljena može biti veoma bolan i izazvati izraženu lokalnu reakciju, poput crvenila, otoka, peckanja i svraba. Ipak, kod većine ljudi simptomi ostaju ograničeni na područje oko mesta uboda i postepeno se povlače.
Najveća opasnost postoji kod osoba koje su alergične na otrov insekata, jer ubod može izazvati ozbiljnu sistemsku alergijsku reakciju poznatu kao anafilaksija. U takvim situacijama reakcija može brzo ugroziti život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Zbog toga je važno znati kako prepoznati ozbiljne simptome i kako pravilno reagovati.
Šta uraditi odmah nakon uboda stršljena?
Ako vas je ubo stršljen, pokušajte da ostanete mirni i preduzmite nekoliko osnovnih koraka.
Najpre se udaljite od mesta na kojem se dogodio ubod kako biste izbegli mogućnost novog uboda.
Operite mesto uboda sapunom i vodom kako biste očistili kožu i smanjili rizik od infekcije.
Na mesto uboda stavite hladan oblog, odnosno led umotan u krpu ili drugu hladnu oblogu. Hladnoća može pomoći u smanjenju bola i otoka. Led ne treba stavljati direktno na kožu.
Ako je ubod na ruci ili nozi, ekstremitet možete držati podignut, što može pomoći u smanjenju otoka.
Da li stršljen ostavlja žalac?
Za razliku od pčele medarice, stršljen najčešće ne ostavlja žalac u koži. Stršljeni, kao i ose, mogu ubosti više puta jer njihov žalac uglavnom ostaje pričvršćen za telo insekta.
Zbog toga savet da se žalac vadi pincetom ili da se „istisne“ nije primenljiv na većinu uboda stršljena.
Ako ipak primetite da je u koži ostao neki strani predmet ili deo žalca, nemojte ga duboko pritiskati niti pokušavati da ga izvlačite na silu. Ako niste sigurni šta je ostalo u koži, najbolje je potražiti savet zdravstvenog radnika.
Kada je ubod stršljena posebno opasan?
Kod većine ljudi ubod izaziva lokalnu reakciju. Na mestu uboda mogu se pojaviti bol, crvenilo, svrab i otok.
Kod nekih osoba otok može biti izraženiji i proširiti se na veći deo ruke ili noge. Takva velika lokalna reakcija može izgledati zabrinjavajuće, ali sama po sebi nije isto što i anafilaksija.
Posebno su opasni ubodi u predelu usta, jezika, grla i vrata. Otok u tim područjima može ugroziti disajne puteve, pa je neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kako prepoznati anafilaktičku reakciju?
Anafilaksija je ozbiljna alergijska reakcija koja može nastupiti veoma brzo nakon uboda, ali se kod nekih ljudi simptomi mogu razvijati i nešto kasnije.
Znaci upozorenja mogu uključivati otežano disanje, šištanje pri disanju, osećaj stezanja u grlu, oticanje jezika ili usana, promuklost, vrtoglavicu, slabost, konfuziju, ubrzan rad srca, nagli pad krvnog pritiska, koprivnjaču ili osip koji se širi po telu.
Mogu se javiti i mučnina, povraćanje ili jaki bolovi u stomaku.
Ako se nakon uboda pojavi bilo koji od ozbiljnih simptoma koji ukazuju na anafilaksiju, ne treba čekati da reakcija prođe sama od sebe.
Odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć.
Ako osoba ima propisan adrenalin u autoinjektoru, treba ga primeniti odmah prema uputstvu koje je dobila od lekara. Nakon toga neophodno je pozvati hitnu pomoć, čak i ako se stanje privremeno poboljša.
Antihistaminici nisu zamena za adrenalin kod anafilaksije.
Lekovi poput antihistaminika mogu pomoći kod svraba, koprivnjače i nekih blažih alergijskih simptoma, ali ne mogu zaustaviti ozbiljnu anafilaktičku reakciju niti zameniti hitno lečenje.
Zbog toga se kod sumnje na anafilaksiju ne treba oslanjati samo na antihistaminik.
Kada je dovoljan hladan oblog?
Ako se nakon uboda javlja samo bol, crvenilo, svrab i otok ograničen na područje oko mesta uboda, najčešće se može primeniti hladna obloga.
Hladan predmet, poput metalne kašike ohlađene u frižideru, može kratkotrajno prijati, ali je praktičnije koristiti hladan oblog ili led umotan u tanku krpu.
Hladnoću treba primenjivati u kraćim intervalima i izbegavati direktan kontakt leda sa kožom.
Da li reakcija može nastupiti kasnije?
Alergijske reakcije najčešće nastaju brzo nakon uboda, ali određene reakcije mogu se razviti i kasnije. Zbog toga je važno pratiti stanje nakon uboda, posebno ako se simptomi pogoršavaju ili se pojavljuju novi simptomi.
Ako se jave otežano disanje, otok lica ili jezika, vrtoglavica, slabost, nesvestica ili osip koji se širi po celom telu, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje su ranije imale ozbiljnu alergijsku reakciju na ubod pčele, ose ili stršljena. One bi trebalo da imaju plan za postupanje u slučaju novog uboda i da sa svojim lekarom razgovaraju o potrebi nošenja adrenalinskog autoinjektora.
Šta nikako ne treba raditi?
Nije preporučljivo stavljati agresivne hemikalije ili iritirajuće supstance na mesto uboda.
Ne treba direktno stavljati led na kožu.
Ne treba ignorisati simptome koji ukazuju na ozbiljnu alergijsku reakciju.
Takođe, ne treba čekati da antihistaminik počne da deluje ako osoba ima simptome anafilaksije. U takvoj situaciji potrebna je hitna medicinska pomoć.
Zaključak
Ubod stršljena najčešće izaziva lokalni bol, crvenilo, svrab i otok koji se vremenom povlače. Hladna obloga, pranje kože sapunom i vodom i praćenje simptoma mogu biti dovoljni kod blažih reakcija.
Ipak, kod osoba alergičnih na otrov insekata ubod može izazvati anafilaksiju, stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Otežano disanje, oticanje jezika ili grla, jaka vrtoglavica, nesvestica ili nagla slabost predstavljaju ozbiljne znakove upozorenja i razlog su za hitno pozivanje medicinske pomoći.
Posebno treba biti oprezan kada se ubod dogodi u predelu usta, jezika, vrata ili grla, jer otok može ugroziti disajne puteve.
Najvažnije je zapamtiti da stršljen, za razliku od pčele medarice, uglavnom ne ostavlja žalac u koži, pa ga najčešće nije potrebno vaditi. Kod svake sumnje na ozbiljnu alergijsku reakciju ne treba čekati da simptomi prođu sami od sebe – brzo reagovanje može biti presudno.
