Sa 22 godine, Diana Sheehan je rodila dete koje je odmah uklonjeno iz njenog staranja. Pod utiskom da joj je beba umrla, kasnije je otkrila istinu 40 godina kasnije i ponovo zagrlila sina.
Sa samo 22 godine, Daiana Šihan je donela dete na svet, samo da bi joj to dete odmah bilo oduzeto. Ono što je ona doživljavala kao tragediju na kraju se pokazalo kao zamršena mreža obmana i laži koja je generacijama razdvajala majke i njihovu decu. Tek četiri decenije kasnije, Daiana je otkrila istinu i susrela se sa sinom kojeg sve vreme nije bila svesna.
Daiana se osvrće na svoje iskustvo, navodeći: „Nakon porođaja, nisam smela da zagrlim svoju bebu. Nisam čak ni bila obaveštena o njenom polu. Jednostavno su uklonili bebu iz mog prisustva, ostavljajući me samu na stolu, uplašenu i uplakanu.
Trenutak iz 1970-ih ostaje neizbrisivo utisnut u njenom duhu. Dok je ležala, krvarila i drhteći od straha dok je plakala, doktor je otišao niz hodnik. Kao odgovor na njene jecaje, on je samo pozvao svoju sestru da je “očisti” na kratak trenutak. On smatra da je to bio jedini primer onoga što se seća kao „brige“ tog dana.
Ubrzo nakon toga, dobila je vest da je rodila sina, koji je nažalost preminuo. Daiana je nastavila da potpisuje dokumente, pod utiskom da su to otpusna dokumenta. Tek mnogo godina kasnije shvatila je da je ona, u stvari, potpisala papire za usvajanje.
Žaljenje zbog „greha“ Pre nekoliko meseci, Daiana je bila zaposlena kao au pair u Kanadi, gde je razvila romantična osećanja prema čoveku znatno starijem od nje. Nakon što je izgubila posao i vizu, vratila se u Australiju nesvesna trudnoće.
Razmišljajući o svom iskustvu, ona kaže: „Kao katolička devojka, verovala sam da sam počinila greh. Obuzela me je težina ogromnog stida. Nikome se nisam poverila — ni svojoj porodici, ni lekaru, ni prijateljima.
Kako su počele kontrakcije, istina je postala poznata širom komšiluka, što ih je navelo da je otprate do bolnice. Tamo je, slična nebrojenim drugim nevenčanim majkama tog doba, bila zavedena i primorana da se odrekne svog deteta.
Nakon četiri decenije, stigao je email koji je promenio život. U poruci nepoznatog čoveka stajalo je: „Verujem da si ti moja majka.
“Bila sam zatečena. Bila sam potpuno nesvesna postojanja svog deteta. Tada sam prvi put shvatila svoju umešanost u sistem prinudnog usvajanja”, prenosi Daiana za SBS.
U Australiji je oko 250.000 samohranih majki bilo primorano da predaju svoju decu na usvajanje u periodu od 1950. do 1975. godine.
Neuporediva sreća ponovnog ujedinjenja je neopisiva. Nakon njihove prepiske putem e-pošte i naknadnog dogovora o sastanku, Daiana je otišla sama da vidi svog sina. „Na aerodromu je sačekao moj dolazak sa buketom belog cveća. Odmah sam mu pohrlila u zagrljaj, obuzeta suzama. Ushićenje tog trenutka je zaista neopisivo.
Sastanak je označio početak novog poglavlja u njenom životnom narativu, tokom kojeg je upoznala svoju snaju i unuke. Nakon toga, omogućila je ponovnu vezu između svog sina i njeno drugo dvoje dece, čime je ujedinila porodicu kao potpunu celinu.
Trajni bol traje. Dok Diana izražava zahvalnost za ljubav u kojoj je odgajan njen sin, ona priznaje da ožiljci ostaju nezacelejeni. „Iako ne mogu da nadoknadim izgubljenih 40 godina, u procesu sam ponovnog uspostavljanja naše veze. Moj sin je blagosloven divnom porodicom; međutim, i oni su trpeli laži – pogrešno informisani da bi se potencijalno mogao suočiti sa ozbiljnom bolešću i da se mora vaspitavati pridržavajući se katoličkih principa – od kojih nijedan nikada nije bio istinit.
Razmišljajući o svojoj prošlosti, Daiana tvrdi da su njena najizazovnija iskustva doprinela razvoju njene unutrašnje snage. „Najveća obmana u mom životu usadila mi je važnost vrednovanja odnosa, poverenja u sebe i ljubavi bez uslova. Štaviše, naučila me je da nikada nikome ne dozvolim da odlučuje u moje ime.
