Reakcije na ubode stršljena mogu predstavljati značajne rizike, potencijalno dovesti do teških posledica ili čak smrti.
Pojedinci koji nemaju alergije i dalje se mogu suočiti sa rizicima, posebno od uboda u predelu jezika, vrata ili obraza.
Dr Ivana Stefanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć savetuje da se na ubod stršljena mora odmah reagovati, a alergičari treba da nose „epi-pen“, injekciju koja u takvim okolnostima može biti spasonosna.
Kako je rekla, ubod stršljena ima potencijal da bude izuzetno opasan, sa mogućnošću da bude fatalan, posebno u slučaju uboda u jezik. On dalje napominje da se alergija na ubd omnooptera može manifestovati u bilo kom trenutku.
Ona objašnjava da se odgovori na ubode himenoptera, uključujući pčele, ose i stršljene, mogu manifestovati izuzetnom brzinom, što zahteva hitnu akciju.
U slučajevima kada je reakcija lokalizovana na mestu uboda, primena hladnog obloga i pažljivo posmatranje mogu biti adekvatni; međutim, ako osip počne da se širi izvan početnog područja, neophodno je odmah kontaktirati hitnu pomoć.
Ona tvrdi da osoba koju je ugrizao insekt ne treba da traži hitnu pomoć bez pratnje, a preporučljivo je da pogođena osoba ima pratnju za pomoć.
Ubodi od stršljena mogu predstavljati značajnu opasnost, potencijalno rezultirati fatalnim ishodima, čak i za osobe bez alergija. Ovaj rizik je posebno povećan kada se ubod javi u osetljivim oblastima kao što su jezik, obraz ili vrat, jer lokalizovana reakcija na mestu uboda može izazvati otok koji ometa disajne puteve. U tom pogledu, ubod u jezik se smatra najopasnijim.
Lekar primećuje da je problematični aspekt grinja mogućnost da se alergija manifestuje u bilo kojoj fazi nečijeg života; stoga, izdržati brojne ubode bez štetnih efekata ne garantuje da će budući susreti dati isti rezultat.
Na primer, on pominje mladu damu koju je, nedugo nakon što je sa svojim saputnicima krenula iz Beograda na autoput, ubola pčela tokom njihovog izleta na more.
Pacijentkinja je kasnije ispričala da je do tog trenutka „hiljadu puta” doživela ubode pčela; međutim, tokom „prvih hiljadu puta“ imala je značajnu i brzu reakciju.
Ivana Stefanović, 26. april 2024, RAN, fotografija Đorđa Kojadinovića. Saputnici koji su je pratili tokom putovanja bili su prisebni i na prvom slobodnom izlazu preusmerili vozilo ka Beogradu. Po dolasku u Urgentni centar, koji je trajao oko 20 minuta, izbodena žena primljena je u besvesnom stanju, a medicinsko osoblje je radilo na spasavanju njenog života.
Shodno tome, dr Stefanovićnaša preporučuje da u slučaju ozbiljnih reakcija na ubod, pojedinci treba da potraže hitnu pomoć hitne pomoći i, ako je moguće, koordiniraju sastanak kako bi se ubrzalo pružanje nege.
Pojedinci koji pate od alergija savetuju se da odmah konzumiraju Ksizal.
Pojedinci koji su svesni svojih alergija trebalo bi da odmah daju Ksizal ili drugi dostupni antihistaminik u slučaju uboda.
Dr Stefanović navodi da, iako je za dejstvo ovih lekova potrebno vreme da se ispolje, oni ipak mogu da pruže pomoć do dolaska Hitne pomoći.
Kako je rekla, davanje epinefrina, koji se obično naziva “epi-pen”, predstavlja jedinu intervenciju koja može da sačuva živote osoba sa alergijama u slučajevima kada se nađu sami i nemaju pristup medicinskoj pomoći. Ona objašnjava da je ova supstanca adrenalin formulisan u dozi koja je odgovarajuća za alergije, koja se može nabaviti na recept od određenog lekara.
Davanje injekcije je jednostavan proces, kaže dr Stefanović, koji dalje savetuje da se u slučaju uboda injekcija odmah unese u mišić butine ili ruke.
Ona naglašava da bi pojedinci koji su svesni svoje alergije na ubode anemona i planiraju da izađu na more treba da uključe „epi olovku” u svoju putnu apoteku.
